Zdrava ishrana ima mnogo prednosti za svakoga ko tu naviku uvede u svoj način života. Najblaže rečeno, uspostavljanje zdravog načina života od malih nogu ima dugoročne prednosti. Formiranje te navike u ranom periodu čini verovatnijim da će mladi ljudi ostati na ovom putu tokom celog života. Zauzvrat to smanjuje rizik od nastanka bolesti u kasnijem periodu poput gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, pa čak i raka.

Zašto je zdrava ishrana važna za decu?

Uravnotežena i zdrava ishrana je ključna da deca ostvare svoj puni potencijal. To mislimo u smislu njihovog fizičkog izgleda i dobrobiti, kao i njihovog uspeha u školi i opšteg raspoloženja. Nezdrava ili brza hrana nema samo manjak najpotrebnijih vitamina, minerala i antioksidanasa za dečji rast i razvoj. Takođe uzrokuje i druge probleme koji ne mogu da se povežu na prvi pogled sa ishranom dece. Loše raspoloženje, letargija, zamor ili nedostatak pažnje mogu da budu rezultat onoga čime vaša deca pune stomake. Sećate li se izreke „ti si ono što jedeš“? Pa, to važi za decu koliko i za odrasle. Ako vaša deca jedu masnu, zaslađenu hranu ili jedu donekle zdravu hranu, ali samo ograničeno raznoliku, njihovo fizičko i psihičko stanje može da bude pod rizikom i sada i u budućnosti.

Kako izgleda uravnotežena ishrana?

Zdrava ishrana označava izbalansiranu ishranu, a izbalansirana ishrana označava raznovrsnu ishranu. Obezbeđivanje hrane iz svake vrste namirnica za vašu decu znači zaokruženu i zdravu ishranu. Ako niste sigurni kako uravnotežena ishrana izgleda, postoji jednostavan i lako primenjiv recept naučnika sa Medicinskog fakulteta Harvard. Prema Harvardovom tanjiru zdrave ishrane, voće i povrće treba da čini polovinu svakog obroka, a treba da ih prate žitarice i belančevine (po mogućnosti riba, živinsko meso, pasulj i orašasti plodovi umesto crvenog mesa i sira). Zdrava ulja poput maslinovog i ulja repice takođe se preporučuju u manjim količinama.  

Pogodnosti voća

Deca rastu, i to brzo! To znači da su njihovim kostima i organima potrebni određeni vitamini i minerali u određenim količinama da bi mogli da funkcionišu i da se razvijaju što više mogu i bez ikakvih problema ili nedostataka.

Jedan nepogrešiv način da osigurate da deca dobijaju dovoljno hranjivih materija je uključivanje voća u njihovu ishranu. Voće sadrži vitamine, minerale, vlakna i složene ugljene hidrate koji imaju fundamentalnu ulogu u rastu dece. Porcije variraju u zavisnosti od raznih faktora. Predlažemo da se konsultujete s pedijatrom ili nutricionistom da odredite koliko kojeg voća je bezbedno za vaše dete. Glavna ideja je da uz svaki obrok ide malo voća.

Važno je napomenuti da voćni sokovi nemaju iste prednosti kao samo voće. Neke zdravstvene organizacije preporučuju da se deci mlađoj od 12 meseci ne daju nikakvi voćni sokovi. Preporuka je drugačija za stariju decu. Pola šolje za decu od 1 do 3 godine starosti, do ¾ šolje za decu između 4 i 6 godina. Dnevna porcija ne treba da prelazi 1 šolju.

Glavni razlog za ograničavanje konzumacije voća je taj da obično sadrži dosta šećera koji može da doprinese problemima kao što su propadanje zuba, neuhranjenost i, u najgorem slučaju, do dijabetesa ili gojaznosti.

Ovo nekima može da zvuči čudno, ali šećer utiče i na raspoloženje dece. Hrana i piće bogati šećerom brzo podižu nivo šećera u krvi, ali samo na kratko. To znači da će deca da budu hiperaktivna neko vreme, a onda mogu da budu bezvoljna, razdražljiva ili čak i loše raspoložena. Na roditeljima je da osiguraju da unos šećera bude na minimumu i da se zameni drugim, zdravijim izvorima, poput voća. 

Vitamin D za snažnije kosti

Vitamini i minerali su obično poznati kao mikronutrijenti jer su telu potrebni u manjim količinama za razliku od makronutrijenata poput belančevina, ugljenih hidrata ili masti. Mikronutrijenti pomažu telu u ključnim fazama rasta. Takođe potpomažu metabolizam tako što jačaju imuni sistem.

Prelomi kostiju mogu da budu problem kada je reč o deci, naročito ako su aktivna ili se bave sportom. Vitamin D nije neophodan samo jer je dobar izvor hranjivih materija, nego i jer pomaže da se osigura da telo apsorbuje i zadržava kalcijum i fosfor koji su važni za izgradnju kostiju. Drugim rečima, dovoljan unos vitamina D je vitalan za sprečavanje rahitisa, bolesti omekšavanja kostiju, preloma i povreda. 

Ustaljeno mišljenje je da su mleko i igranje napolju (zbog sunčeve svetlosti) povezani s unosom vitamina D. Međutim, nekoliko studija je došlo do zaključka da to nije dovoljno. Da biste bili sigurni da deca dobijaju dovoljno ovog vitamina, evo spiska hrane koju treba da uzmete u obzir:

• Losos
• Sardine
• Tuna
• Skuša
• Šitake pečurke
• Jaja
• Obogaćeni mlečni proizvodi

Ne izbegavajte masti

Razlog je prost: ljudi ne mogu da žive bez njih. Njihova glavna prednost je u tome da predstavljaju koncentrovani izvor energije i obezbeđuju esencijalne masne kiseline koje su ljudskom telu potrebne za mnoge procese. Ti procesi su ključni: uključuju metaboličke procese, zgrušavanje krvi i apsorpciju vitamina. Unos svake vrste hranjivih materija, naročito masti i šećera, treba da se nadgleda jer preterana konzumacija može da prouzrokuje zdravstvene probleme poput povišenog holesterola.

Glavni problem je to da decu obično mnogo privlači masna i zašećerena hrana. Za decu nakon druge godine, živinsko meso, riba, nemasno meso, mlečni proizvodi s niskim sadržajem masti i nezasićena biljna ulja predstavljaju dobar izbor. Takođe imajte na umu da je bolje i zdravije da meso i ribu kuvate, pečete na tiganju ili u rerni nego da ih pržite. 

Poput mnogih drugih stvari u životu, uravnoteženost je ključ za zdrav način života i zdrave prehrambene navike. Ne moramo da podsećamo da deca vide svoje roditelje i heroje kao uzore u uspostavljanju sopstvene ličnosti i životnih izbora. Ako tome dodate činjenicu da se većina navika razvija i uspostavlja tokom detinjstva, prednosti zdrave ishrane postaju još očiglednije. Pomozite svojoj deci da jedu kao profesionalci i da imaju dug i zdrav život.